Aikido kroz istoriju

O sensei

Aikido je moderna japanska borilačka veština koju je početkom 20. veka razvio Morihei Ueshiba (1883-1969). Ueshiba, poznat i kao "Ōsensei" ili "Veliki Učitelj", spojio je svoje bogato iskustvo u različitim borilačkim veštinama, uključujući džijudžicu, kenjutsu i daitō-ryū aiki-jūjutsu, sa svojim dubokim duhovnim uverenjima kako bi stvorio Aikido.

Poreklo i Razvoj

Koreni Aikidoa sežu do feudalnog perioda Japana, kada su samuraji trenirali u tradicionalnim borilačkim veštinama poput džijudžice. Ueshiba je počeo da uči borilačke veštine još u mladosti i postao je posebno vešt u daitō-ryū aiki-jūjutsu pod vođstvom Sokaku Takedе, jednog od najpoznatijih majstora ove veštine.

Duhovni i Filozofski Aspekti

Ueshiba je bio duboko posvećen i duhovnoj praksi, posebno šintoizmu i budizmu, što je značajno oblikovalo njegov pristup Aikidou. Njegov cilj nije bio samo savladavanje protivnika, već stvaranje harmonije i jedinstva sa univerzumom. Ova filozofija se ogleda u samom nazivu "Aikido," što se može prevesti kao "put harmonije duha."

Širenje Aikidoa

Posle Drugog svetskog rata, Aikido je počeo da se širi van granica Japana. Ueshibini učenici su otvorili škole u Evropi, Severnoj Americi i drugim delovima sveta. Danas je Aikido globalno priznat i praktikuje se u mnogim zemljama, iako postoje različiti stilovi i pristupi koji se razlikuju u zavisnosti od interpretacije Ueshibinog učenja.

Aikido Danas

Aikido se često opisuje kao "umetnost mira" jer naglašava nenasilje i samoodbranu bez nanošenja povreda protivniku. Trening obuhvata tehnike bacanja, poluga i kretanja koje koriste protivnikovu energiju protiv njega samog. Iako se ne praktikuje kao sport, Aikido je cenjen zbog svog doprinosa fizičkoj i mentalnoj disciplini.

Zaključak

Aikido je više od borilačke veštine; to je put koji kombinuje fizičku veštinu sa duhovnim rastom. Nasleđe Morihei Ueshibe živi kroz milione praktikanata širom sveta koji nastavljaju da slede put harmonije i samousavršavanja.